Kada izgovorite ime i prezime Mitar Lazić svi u Republici Srpskoj, onoj fudbalskoj, znaju da je reč o prvorazrednom profesionalcu i čoveku-instituciji koji je žrtvovao vlastitu karijeru u društvu zbog fudbala i najstarijeg kluba u srpskom entitetu dejtonske zemlje – Slobode iz Novog Grada.
Svaki susret sa Mitrom Lazićem, makar i spontani, ma gde bio nudi sijaset tema za razgovor, ne samo fudbalskih, već i društveno-politički i kulturnih. Na pitanje je li gledao Slobodu protiv Drine HE, Lazić je odgovorio:
-Nisam. Fudbal je davno bio broj jedan u mom životu, sada ima prečih stvari kao što je recimo porodica, rođaci koji dolaze iz drugih gradova. Nije da me fudbal ne interesuje, ali... – uzeo je malu pauzu, a potom nastavio:
-Danas u fudbalu malo s kim mogu da progovorim baš o fudbalu. U njemu su ljudi nekakvih drugih profila, koji ne razumeju, ili neće, da shvate suštinu. Nemam snage i energije da nekog razuveravam u njegovim shvatanjima jer to je Sizifov posao. Pogotovo ne one koji ne prihvataju nikakve savete drugih. Trebaju nam profilisani ljudi, lepo vaspitani, kulturni, obrazovani i kvalifikovani, a ne improvizatori.
Bez obzira na sve širok osmeh ne napšuta čoveka koji je, i danas, iako u „dubokoj“ fudbalskoj penziji zaštitni znak prvoligaša sa „Mlakvi“.
-Osmeh ne dam ni za šta! To je zdravlje. S vremena na vreme dođem u Banjaluku, vidim stare prijatelje, navratim i do Fudbalskog saveza Republike Srpske, proćaskam koju sa nekadašnjim fudbalskim saborcima. Sve je nekako, opšti je zaključak, izgubilo draž. U klubove su ušli ljudi da se bave sa svim ostalim samo ne fudbalom, To je naš veliki problem i za budućnost. Jasno to vidim – kaže Mitar Lazić.
Uspeh se na Balkanu teško prašta. I Lazić je, bez obzira na sve ono što je učinio za društvenu zajednicu na ušću reka Sane i Une bio na meti. Pokušana je diskriminacija i diskvalifikacija najgore vrste.
-To je sada prošlost, ali ujedno i jasan pokazatelj gde se danas nalazi naše društvo. Imamo gadan problem. Kako što vidite preživeo sam montirane procese. Nije bilo lako. Utiče to na čoveka. Negativno. Ali, moramo da verujemo u pravdu. Ona uvek pobedi, a svaka istina mora da izađe na površinu – rekao je Mitar Lazić.
Na pitanje da li prati zbivanja u svetskom fudbalu, Mitar Lazić kaže:
-Pomalo, uz televiziju. U Novom Gradu kada hoću nešto da čujem izađem u grad, ima kafić u kojem pijem kafu kod mog druga radenka Berete, tu pročitam novine, neke i kupim. Žurnal je obavezno moje štivo. Tako saznajem šta se sve dešava u fudbalu, našem i oko nas.
Kao i svaki mudar čovek, bogatog iskustva i Mitar Lazić uvek na kraju ima poruku:
-Lopta nikada neće stati na našim prostorima. Takvo smo podneblje. Bogato talentima. To treba da iskoristimo. Međutim, bojim se da 80 odsto ljudi koji su danas u klubovima ne znaju kakvo blago fudbalskom imamo. Oni su tu iz sasvim drugih razloga.


Primitivizam i provincijalizam

Fudbal je ogledalo svakog društva, a klub lokalne zajednice. Sa tim se slaže i Mitar Latić:
-Klubovi moraju da budu svetao primer i najbolja prilika za promociju jedne sredine, lokalne zajednice, određenog podneblja. Kod nas su postali magnet za primitivizam i provincijalizam. U njih ulaze, ko zna po kakvim šemama i razlozima bukači, oni koji najviše galame i misle da su po jačini decibela u pravu, negiraju argumente i činjenice. Pa tako na klupama i terenu imamo fudbalski „nevaspitane“ pojedince. Taj trend treba da se zaustavi.

Priznanje Žurnala

Godine 2012. Mitar Lazić je dobio nagradu za Životno delo „Doktor Milan Jelić“ u organizaciji Fudbalskog saveza Republike Srpske i Sportskog Žurnala.
-Ta nagrada je kruna moje fudbalske karijere. Došla je od dve insitucije, matičnog Saveza i najuticajnijeg sportskog lista na Balkanu. Hvala svima koji su mi ukazali poverenje – rekao je Lazić.