Piše: Tomo MARIĆ

Svi sa svojim fudbalskim istinama, može li se na taj način ići u budućnost; ne može i nije to „svetla budućnost“, pogotovo ako nas dele  na jednake i jednakije, a dele!

Podvig u Kupu banjalučkog Borca, većina medija u federaciji BiH bezmalo su omalovažili, jadikujući nad porazom Sarajeva i ispadanjem iz daljeg takmičenja najbolje plaćenog tima i najbogatijeg kluba u BiH. 

Dan posle utakmice, fudbaleri Borca, očajni i bespomoćni, stupili su u štrajk, sve što im je obećano nije im ispunjeno. Rukovodstvo kluba, ma koliko se trudilo, nije moglo da obezbedi ni deo redovnih prinadležnosti fudbalerima i trenerima, pa umesto nastavka slavlja i radosti zavladali su muk i neverica. Borac se sudario sa svojom oporom istinom, a zaslužio je svako poštovanje i, čini mi se, Banjalučanima nikad nije bio miliji i draži nego danas.

Ulažu se nadljudski napori, svih u klubu i oko kluba, a njega iz dana u dan pritišću besparica, milionski dugovi, tužbe, potraživanja poverilaca, pretnja UEFA, napušten i od onih čija je dužnost da brinu o njemu. Postao je briga najužeg rukovodstva, koje najčešće nailazi na zaključana vrata gde se god obrati za pomoć Borcu, ali njegov barjak i dalje nose već sada se može reći izuzetno talentovani trener Vinko Marinović, ekipa mladih i darovitih igrača i armija navijača koja bi za crveno-plavu boju i srce dala, ali ne može ona da reši sve te probleme.

Ono što još više muči osvajača dva velika trofeja – Kupa Jugoslavija i Srednjeevropskog kupa – sa tradicijom od blizu 90 godina, jeste saznanje da su Sarajevo, Široki Brijeg, Željezničar, Sloboda, Zrinjski, Čelik... rešili ili rešavaju preko noći jer iza njih je stao njihov grad.

Borac ne mimoilaze ni udari na drugim poljima, pogotovo odnos krovnog Saveza u Sarajevu. Dva puta je, u igrama bez granica, nameštenim utakmicama, izbacivan iz Premijer lige. Svi su to znali, sve je bilo jasno kao dan, ali niko ništa nije poduzeo! Kažnjavan je na pravdi Boga: mali incident na utakmici protiv Željezničara 2012. godine, pretvoren je u aferu neviđenih razmera, a nedavno odigrana Kup utakmica Velež – Zrinjski prekinuta je zbog ulaska u teren navijača Veleža i pokušaj napada na igrače Zrinjskog. Posle poduže pauze nastavljena je pred praznim tribinama, kao da ništa nije bilo, i „regularno“ okončana. 

Dok su se sarajevski mediji naslađivali onim incidentom protiv Željezničara, danima ispredali razne priče, o ovome što se desilo u Vrapčićima nigde ni slova. Puj pike ne važi!

„Igračke“ za odrasle i moćnike, a to su ove pominjane priče, nikad nisu bile zabava i radost za one koji dolaze.

Zbog toga Borac i njegovi „Vulturesi“, najčešće, sami su protiv svih, istina to je koliko teže, toliko draže; samo, pitanje koliko će to moći da traje?

Borac od svog postojanja od 4. jula 1926. godine uvek je bio klub heroj, na ponos Banjaluke. 

On od Sarajeva traži jedino korektnost, a od svog Grada ne traži ništa više, ali ni manje, nego da bude njegov!