Piše: Slavko BASARA
Zvoni mi mobilni telefon, displej svijetli, moj drug, kliknem zeleno – „proglašen si za naprijatelja kluba broj jedan!“
Ne razumijem. Ništa!
Pitam: Ko? Gdje? Kako? Kada? Zašto?
- Druškane moj, ti si persona non grata u Rudar Prijedoru – kaže meni čudo tehnologije.
Pitam ja:
- Ko kaže? Kakav je njegov kredibilitet? Po čemu sam zaslužio tu titulu? Šta ti misliš?
- Imaš pogrešne urednike! Pitaj ljude u klubu šta ćeš pisati i kako – kaže moj „juvej“.
Teorija je sve to... Ona služi da u praksi primjeniš nešto iz udžbenika.
Kad ono... Ne lezi vraže. Moram da objašnjavam svoju profesiju ko god prođe pored mene... Da li bravar objašnjava svaki navoj? Električar svaku banderu? Informatičar – čip? Fizikaner – ciglu? Ja svakom sve moram da objašnjavam pored onoga što sam im rekao, i napisao!
Dopunska nastava.
Navodi me na zaključak da smo glupa nacija!
Klošari, intelektualci, prevaranti i lažovi, inžinjeri, čestiti žitelji i kravataši... Ko god prođe, ja samo objašnjavam... Svakom.
Nisam taj kapacitet, ljudi...
Sada sam se dosjetio da su javni časovi novinarstva rentabilni.
Prvi čas je da upoznam polaznike da imaju razne forme novinarstva, u kojima novinari iznose svoj stav: komentar i kolumna, zatim ono što si vidio glasi – izvještaj – to se dogodilo, a tek onda tema – sve interesne strane da kažu po rečenicu.
Ko hoće neka se prijavi da se školuje.
Nažalost, u Rudar Prijedoru, s kojim sam bacao suzavac sam sebi u oči, i sa drugovima svojim, na velikom banjalučkom stadionu, onog zimskog finala Kupa, neposredno poslije Dejtona, svi se prave da znaju sve novinarske forme, a nisu sposobni za osnov – da upale računar.
Angažovaše oni i portparola koji ne obavještava o konferencijama za novinare poslenike „sedme sile“, a na privatnom sajtu – „po nalogu“ – kao portparol kluba „blati“ aktuelnog šefa struke! Možda čo'jek mislio da je na golu pa bolje vidi nego oni sa klupe!?
Imena nisu važna, zaista...
Onda meni dođe račun, da ga platim, „pod mus“.
- To je tvoje maslo! – uzvikaše.
- Pa, jeste... Slažem se s vama. Ali se ne slažem u jednom. Da Rudar Prijedor nema snagu – odgovorih.
I zaradi, ja, etiketu – neprijatelja!
Sve što je besplatno drago je... Šta mislite da sam morao da platim da mi daju tu titulu?
Korupcija! Mito! Nemoral!
Ode novinarstvo dođavola.
Nisu sporne ni rešetke, nije sporno ni naređivanje od strane onih koji nikad komandanti bili nisu, nije sporno ni smetanje u profesionalnom radu, sporna je laž.
Na nju se svi ježimo.
Kažu mi: „Čuli smo, rekao mi, ne znam ko, napisao si to i to, pa ko će tebe zvati na press-konferencije. Možda nisi ni zaslužio!“
Onako grmečki, Ćopićevski, kako znam samo da odgovorim, iskreno, na prvu, rekao sam:
- Slagali su te!
Ko laže, nekad će se i utvrditi.
Da li će se on zastiditi – do njega je.
Ako trojica ljudi u FK Rudar Prijedor kažu da sam neprijatelj kluba, možda su u pravu. Iz svojih razloga.
Ostaje mi da to potvrdim jurišom na istinu.
Ako svi ostali istaknu da to nije tako – odgovoriću im da je to njihovo mišljenje.
To što ja imam sa Rudar Prijedorom ne mjeri se mišljenjima, ni novčanicama, ni mjestima sa jedne ili druge strane ograde, svejedno je, ograda je tu...
Samo mi je žao što nema iz Prijedora one istinske fudbalske priče...
Kao nekada.
'Ajmo napraviti priču.
Vjerujem da će ove retke pročitati izvorni „rudarovci“ današnjice i reći mi da opet lažem.
A onda ću im odgovoriti:
- Polemike više s vama nema. Ide otvoreno pismo, davno napisano, kovertirano, na adrese na kojima je davno trebalo da bude.
Ako želite da studirate novinarstvo, spreman sam da vam budem ađutant – volonter!
Iskreno vaš, iza rešetaka.
PRILOG:
DOPUNA SA FEJZBUKA:
Dalibor Dado Glišić:
„Nekad davno kada sam upoznao kolegu Basaru i Pašagića u Sportskoj redakciji "Glasa Srpskog" pitao sam ih jedno od mojih prvih pitanja koje sam pitao je bilo: "OD KUD VAM HRABROST I SMELOST DA PIŠETE ONE PRIČICE (Slavko zna na šta mislim)".
Odgovor je bio:
"PROFESIONALNOST JE VEĆA I OD HRABROSTI"
Zbog istine sam bio nazivan pogrdnim imenima, pretili policijom,
zabrana ulazka na stadion.
Ali i dalje SAMO HRABRO I PUNIM JEDRIMA.
Slađan Jeremić, predsjednik Komisije za inoformisanje Fudbalskog/Nogometnog saveza BiH:
„Nadam se da će Komisija za medije FS RS o ovom slučaju obavestiti, pismenim putem, Izvršni odbor FS RS. Isto tako, nadam se da će IO FS RS reagovati i zaštititi novinare tako što će naložiti klubovima da MORAJU obezbediti reporterske pozicije sa stolovima, priključcima na elektro-energetsku mrežu, za tlf i internet. Ovde je kriva Komisija za licenciranje klubova i njihovih stadiona. Nema licence za određeno takmičenje bez svih neophodnih uslova, pa tako i uslova za rad izveštača sa fudbalskih stadiona i utakmica Prve lige RS.“
