Piše: Tomo MARIĆ
Da li se baš, u ovom vremenu grabeži i najcrnjeg egoizma, svako dobro dobrim vraća i koliko su, uopšte, dobra dela na ceni – nisam baš siguran, ali primer navijača i istinskih prijatelja banjalučkog Borca govori, ipak, da sve ljudsko, makar bilo i u fudbalu, nije propalo i da neće propasti!
Postavljenje Zorana Milinkovića za trenera Partizana među pominjanima dočekano je gotovo sa oduševljenjem, kao nagrada za trenersko umeće, uspešnu fudbalsku karijeru, ali i čojstvo i čestitost koju Krajišnici nisu zaboravili.
Devedesetih godina minulog veka Milinković je nosio dres Borca, u vremenu kada je za celi jedan narod fudbal bio više od igre, jer je besnio građanski rat u BiH, a posvuda bili rasuti tama, tuga i stradanje. Kao član Prve savezne lige, uz odobrenje UEFA i FIFA, uz neviđenu diplomatsku borbu tadašnjeg rukovodstva kluba, Borac je registrovan u Beogradu i kao „Borac – Banjaluka“ – Beograd nosio slobodarski barjak terenima tadašnje SR Jugoslavije, od subotice do Podgorice. Deo te Borčeve ekipe, koja je možda ispisala i najsvetlije stranice kluba, bio je i tada dvadesetogodišnji Milinković. Sjajan igrač, u naponu snage, skroman i vaspitan, patriota po ljudskom uverenju, izgarao je u dresu Banjalučana. Za sve probleme koji se rađaju u klubu koji je stotinama kilometara daleko od svog grada, imao je razumevanja i obzira.
U pauzi prvenstva, dolazio je sa ekipom u Banjaluku, prolazeći kroz „koridor“, nikad ne tražeći nikakav alibi da se na tom „putu života“ lako može i „glava izgubiti“. Zbog njega se na treningu na Gradskom stadionu znalo da okupi više od hiljadu Banjalučana, ali i Banjalučanki!
Bio je najomiljeniji fudbaler, zato su mnogi ovde pomalo i iznenađeni što u njegovoj izuzetnoj sportskoj karijeri ne pominje Borac, ali to se, istovremeno, doživljava kao statistička greška. U iščekivanju nastavka prvenstvenih susreta u Jelen Superligi, Borac i Banjaluka svojski će biti uz Milinkovića, u trenutku kada bije svoju odsudnu trenersku bitku na putu onih odabranih, „trenera od ugleda i autoriteta“.
Svi će mu držati palčeve, uvereni da se krug ljudske uzvišenosti na kraju ipak srećno i časno zaokruži.
Fudbal je imao mnogo svojih uzvišenih misija, ovo je jedna od njih, kada je Milinković, rođeni Beograđanin, bio predvodnik generacije banjalučkog Borca, teških i mučnih godina, Banjaluka i Borac to mu nikad neće zaboraviti.
