Piše: Slavko BASARA
Fudbalski klub Leotar, klub svetle tradicije koji ove godine slavi 90. rođendan upao je u ralje vlastitog gubitka identiteta kao posledice nesređenosti u samom Gradu Trebinju, ali i strukturama koje danas predstavljaju sportsko mezimče „Dučićevog grada“.
Od pamtiveka, posle narodnog heroja Vlade Šegrta i njegove antologijske: „sudija kad će ono kada jedan puca, a svi gledaju?“ sinonim za Leotar bio je Radislav Kundačina. Čovek koji je bio i u dobru i u zlu sa Leom danas od nekih tamo skorojevića koji još, fudbalski, rukavom brišu nos, obeležen je i okarakterisan kao protivnik i neprijatelj kluba čije ime, kada se pomene, svi kažu – Rašo Kundačina!
Zaboravila su dojučerašnja deca iz Trebinja i zasluge Đorđa Vučinića koji je nekada i na svoju štetu „vukao“ za Leotar, bio uz prvog šampiona BiH i kada se u ambis padalo, a danas je, poput Kundačine, stavljen na stub srama.
A tek Andrija Lečić, prvi čovek trebinjskog prvoligaša u sezoni 2002/03. kada su Trebinjci gospodarili fudbalom u BiH u konkurenciji 20 klubova sabranih „s brda i s dola“, čovek koji je kao predsednik Leotara Hercegovce odveo u istorijske kvalifikacije za Ligu šampiona i utakmice protiv Grevenmahera i praške Slavije. Pod njegovim mandatom stadion „Police“ je dobio evropski šmek, ali i dozvolu da ugoste evropske klubove u najcenjenijem klupskom takmičenju. Ni Lečić nije poželjan u današnjem Leotaru.
Čudni neki vetrovi duvaju krajnjim jugom Republike Srpske.
Kada su pomenuta trojica – Kundačina, Vučinić i Lečić – bili u Leotaru sve je bilo nekako dostojanstvenije i čestitije, bez primesa fudbalskog huliganizma i etičkog divljaštva. Kao da se nekadašnja lepa slika spržila na jarkom hercegovačkom Suncu čiji su se zraci odbijali o stene legendarne Dučićeve planine?
Kao „šlag na tortu“ novo rukovodstvo Leotara „udarilo“ je i na Rudar Prijedor, jedinog konkurenta u borbi za titulu i povratak u Premijer ligu BiH, ali i na Fudbalski savez Republike Srpske. Redalo se saopštenje za saopštenjem, pucali su Trebinjci iz svih oruđa i oružja, prvo po svojima, a onda i tobož protivnicima.
Gde dospeše tim putem?
U ćorsokak.
Fudbal je mnogo kompleksna igra, a njegovo organizovanje još kompleksnija rabota koja improvizaciju ne trpi. Nije uspeh blatiti drugoga zarad lične ambicije i želje posle kojih obično, kao bumerang, uspeh izostane!
Svi koji iole imaju bilo kakvog životnog iskustva znaju da uzavrele strasti stoodstotno vode u propast!
Sadašnje rukovodstvo Leotara umesto da rešava nagomilane probleme koji pritišću klub odlučilo se za varijantu „B“ koja sa sobom nosi baš veliki rizik.
Kojim to putem ide Fudbalski klub Leotar?
