Prekovrbasko naselje Banjaluke nekad Mejdan danas Obilićevo, znano i kao peti kvart, do sada u sportskom životu Grada čuveno po Fudbalskom klubu Naprijed gde su karijere započeli Muhamed Ibrahimbegović, Omer Jusić, Pašo Bećirbašić, Bogdan Petković... kasnije sjajni igrači malog fudbala, ali i prvotimci Borca, minule nedelje slavilo je veliki uspeh košarkaša invalida Vrbasa, novog šampiona i osvajača Kupa BiH, te prvaka Regionalne NLB lige.
Nezaboravan ambijent stvorili popularni „Vulturesi“, navijači Borca, koji su do odlučujuće unedljive pobede nad ekipom Bihaća nosili domaće igrače. Trebalo je videti to slavlje na kraju meča: skandiralo se Banjaluci, i Obilićevu, svakom igraču ponaosob, a predsednik kluba Marinko Umićević doživeo je ovacije kao nagradu za nesebičnost i istrajnost u ovoj humanoj sportskoj misiji.
-Ovo je sjajan uspeh na ponos naše Banjaluke i Republike Srpske – govorio je ozareni Marinko Umićević.
Ko su junaci zaokruženog trijumfa Vrbasa sa tri velika trofeja i više pobeda na međunarodnim turnirima kada su pobeđivane reprezentacije Rusije, Austrije, Italije, Hrvatske, Slovenije... Portparol kluba Vidosav Vico Đurđević diktira njihova imena i prezimena: kapiten Igor Ignjatović, zatim Biljana Nedić, Pero Kuzmanović, Nikola i Slavko Šimić, Elvir Modronja, Ademir Demirović, Nenad Ritan, Vlado Švraka, Nedžad Budimlić, Vladimir Pilipović, Osman Jahić, Aleksandar Nenadić, Predrag Burić, Bojan Brkić, Ante Štimac, Dalibor Tešanović, Dragan Sikima i Boban Stanković. Uz njih su bili trener Goran Đukić, kondicioni trener Milica Gvozdenović, te neumorni potpredsednik kluba i prvi saradnik Marinka Umićevića Luka Jeličić.
Trener Goran Đukić, na kraju meča, okružen brojnim novinarima, u ambijentu kakav ne susrećemo na utakmicama fudbalera i rukometaša Borca, govorio je u jednom dahu:
-Velikim drugarstvom, odanošću klubu, devizom svi za jednog jedan za sve, ostvarili smo uspeh koji će naći svoje mesto u istoriji banjalučkog sporta.
Cela priča o košarkašima invalidima Vrbasa dobija novu dimenziju kada se, neposredno, boraveći s njima, izbliza posmatra njihovo delovanje. Sve je na svom mestu i onako kako Bog zapoveda: klupski amblem i himna su svetinja, prepoznatljivost sportske opreme, uskoro izlazi i klupska monografija koju će realizovati Vladimir Simić i Vidosav Đurđević, uz Vrbas je plejada poznatih Banjalučana: Miro Bjelić, Miro Janjanin, Zoran Đurić, Nebojša Kuštrinović, Čedo Ševarika, Milenko Diljević, Nebojša Švraka... Ljudi iz sporta i javnog života...
Gradonačelnik Banjaluke Slobodan Gavranović rekao je da bi Grad bio presrećan kad bi drugi klubovi bili bar upola organizovani kao što su to košarkaši invalidi Vrbasa.
Da li se ova priča ispričala za jednu noć?
-Ma, kakvi! – grohotom se smeje predsednik Umićević i nastavlja:
-Samo ja znam šta sam sve prošao kroz minule godine sa ovim momcima i našom Biljom Nedić, jedinom ženom u ekipi. U početku, kad bismo ubacili dvadesetak poena, pravili bismo slavlje, a danas u proseku po meču postižemo prosečno između 75 i 80 koševa. Od totalnog autsajdera izrasli smo u najbolju ekipu ovog dela Evrope, mnogi nam priznaju da smo i najorganizovaniji klub. Uostalom, možete zamisliti kako je prelaziti granicu Evropske unije sa ljudima koji su fizički hendikepirani, a u prtljagu još imate deset-petnaest invalidnih kolica, plus ostala oprema: točkovi, alati za montažu, gumeni povezi, rezervne gume, a sve mora biti organizovano do percepcije. Isto i kod smeštaja, ishrane, odmora, predaha... Ponosim se na svoje igrače oni su za mene sportski heroji. Svi!
Ipak... ima jedna heroina kojoj se Umićević klanja do crne zemlje.
-Bilja Nedić, kao žena, donosi ekipi posebne bodove, ali to je kompletna ličnost koja zaslužuje sva poštovanja. U fabrici „Bema“ radi specijalne, odgovorne poslove, i vrhunski je radnik, dok u slobodnom vremenu slika, piše, komponuje, peva... Čudo od devojke! O njoj je snimljen film koji nikog nije ostavio ravodušnim – rekao je Umićević.
Kada kročite u fabriku obuće „Bema“ u kojoj je Marinko Umićević direktor, a gde su zaposleni mnogi od članova KKI Vrbas, u ukusno uređenoj prostoriji, sa zida vas iz uramljenih fotografija gledaju sportski junaci KKI Vrbas; dominira fotografija iz Sportskog Žurnala: Umićević, Biljan Nedić i Novak Đoković, nasmejani, snimljeni, u Banjaluci pre četiri godine kada je Nole proglašen za ličnost godine ovog dela Evrope.
-Nole je anđeo čuvar KKI Vrbas. Kad nam bude teško i kad nas ne ide u igri, sav pesimizam iščezne samom pomisli na njega. Neka ga čuvaju svi Bogovi ovog sveta – kaže Umićević.
Baš u tom času sa hrama Svetog Vasilija Ostroškog podignutom pre desetak godina na ulazu u naselje Potok, prosula se srebrna zvonjava koja se širila do visova brda Starčevice, pa na drugu stranu ka Rebrovcu, sve do obala Vrbasa.
-Koliko simbolike u ovom činu – opet će Umićević.
Kako ono „Vulturesi“ skandiraju:
„Sve dok Banjalukom teče, naš Nole, naš Borac i naš Vrbas živeće!“
Milion godina, ako ne i više!
Tomo MARIĆ
