Piše: Slavko BASARA
Slavni vitez Miloš Obilić je rasparao sultana Murata, Bajazit svilenim gajtanom udavio Jakuba, dok se Vuk Branković povukao, istorija je zapisala, sa Kosova polja...
U totalnom nepoverenju, kroz godine i vekove, od te 1389. godine do goloruke herojske borbe protiv fašizma kada se celi svet „ujedinio“, doživljavamo „novi tom“ u kojem se iznosi niz „nepobitnih činjenica“ sa rehabilitacionim faktora zla.
Nikad ništa neće ostati uspravno na temeljima laži i izmišljenih „svetišta“, tako ni ovakva BiH u kojoj niko nikom ništa ne veruje. Poverenje je daleko ispod nule... Fudbal ukazuje na to.
Sarajevo, zahvaljujući „avionima i kamionima“ gradi „kule i gradove“ zavaljajući sve od reda. Široki Brijeg traži iskrene jarane, ali uzalud, nemaju ih čak ni u Mostaru, onom zapadnom. Najtrofejniji Željezničar, za sada, mudro ćuti. I peca... Iskustvo nije malo. Borac u „bajpas“ zoni sa Olimpikom, koji se ipak nada trofeju i Evropi. Finiš unazad nekoliko sezona Banjalučanima je takmičarska, ne i životna, dokolica, a „vukovima“ nada. Sarajevo ima prednost!
Sve je to fudbal ovdašnji, najbolji pokazatelj svakojakih, a najmanje ljudskih i iskrenih odnosa u kojem treba da pobedi samo – igra!
U toj konstalaciji odnosa Republika Srpska se bori za opstanak. Čak pet, od šest, premijerligaša iz srpskog entiteta u poslednjih pet kola Premijer lige BiH strepi: Radnik (Bijeljina), Slavija (Istočno Sarajevo), Drina (Zvornik) i Mladost (Velika Ovarska). A tek to poverenje... Da čovek ne poveruje!
Biće vatre i podmetačine. Koliko te Bog hoće.
Ima li kraja?
Digitroni jesu uključeni, računice i kalkulacije su nezaobilazni segment svakog dolaska pred cilj. Ipak, ono što zabrinjava jeste laž, prevara i nemoral.
Zbog čega postoje antikoruptivna tela saveza u Banjaluci i Sarajevu? Rade li ona šta?
Fudbal ne može, niti sme, da bude zatočenik skorojevića, kabadahija i antimoralista. Metla mora da proradi dok se ne naruče mehanizovani oklopnici.
U toj silnoj „čistki“ jedni će objašnjavati kako su, i zbog čega (koga) ostali bez najavljene Evrope, drugi što su izgubili trofeje, treći tvrditi da ih je neko „izdigao“, četvrti moraju pravdati silne milione, peti kako su prekršili dogovore zbog višeg interesa... I tako u krug. Do beskonačnosti.
Najmanje je para, ali ne i lopovluka, u onim klubovima što se bore za opstanak, da je suprotno ne bi bili tu gde jesu. Duša zaboli kada se pogleda tabela i shvati da su tu četiri petine fudbala od Novog Grada do Trebinja!
Ko zna zbog čega je to dobro.
Vratimo se na početak.
Rođeni rođenom ne veruje. Šta onda da očekujemo od onih što se preko plota gledaju.
Biće ludo i zanimljivo, samo da ne bude tragično.
A kada je BiH u pitanju u svakom trenutku je sve moguće!
